Сребреник је градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе које се налази у Тузланском басену у долини ријеке Тиње, на прузи и путу Брчко – Тузла – Сарајево. Развио се испод истоимене утврде у којој се једно вријеме током XIV века налазила престоница бановине Босне. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Сребренику је пописано 7.163 лица.
Сребреник се у историји први пут помиње године 1333. Први писани документ о постојању овог древног града јесте повеља Стефана II Котроманића којом он, као босански бан, Дубровачкој републици уступа Стон и Рат, отварајући трговинске путеве Дубровника са Босном. У то вријеме Сребреник је био и престоница средњовековне Босне којом су владали Котроманићи, утемељивши њене најпространије границе. Босна се тада простирала од Саве на сјеверу, Задра и Книна на западу и Херцег Новог на југоистоку. Угарски краљ Матија Корвин у октобру 1464. продире са војском у сјевероисточну Босну и заузима Сребреник. Од освојених крајева формира Сребреничку бановину, коју уређује по строгим војничким принципима. За заповедника Бановине поставља хрватског великаша Николу Илочког.
